Nebeskoj ekipi sjajnih košarkaških trenera pridružio se još jedan: Milovan Stepandić-Stepi.
Nije bio prvak države, nije osvajao nacionalni kup, nije radio u velikim klubovima, nije osvajao medalje sa reprezentacijom, ali je takođe bio, na svoj način, veliki. Jedan od onih košarkaših radnika bez kojih naša košarka nikada ne bi stigla do visina do kojih se vinula.
Jedna od tajni naše nekadašnje košarke bila je u njenoj rasprostranjenosti. Nije se igrala samo u velikim centrima. Imali smo prvaka iz Zrenjanina, tereni (pa kasnije sale) u Zadru, Čačku, Skoplju, Karlovcu, Kraljevu…bili su teško osvojivi jer su u tim centrima postojali entuzijasti koji su pronalazili talentovanu decu i pomagali im da postanu asovi. Bilo je takvih ljudi i u Pirotu, Užicu, Knjaževcu, Pančevu, Subotici, Valjevu.Leskovcu…
Jeda od takvih bio je, u svom rodnom Šapcu, upravo Milovan Stepandić-Stepi. Prvo je bio skroman igrač a onda odličan trener koji je 1977. u Šapcu počeo da zida košarkašku kuću koja je krov dobila kada je lokalni klub ušao u ondašnju Prvu ligu. “Stepi” je ostao na klupi Zorke iz Šapca punih 9 godina. U to vreme najbolji igrač šabačkog kluba bio je legendarni Mihajlo-Mikan Grušanović koji je pre nekoliko godina u emisiji “Oko” na RTS-u o svom prijatelju Stepiju rekao:
– Godinu dana sam igrao zajedno sa Stepandićem kada sam počinjao, posle toga je on preuzeo klub kao trener. Dvadeset godina smo sarađivali u Ivi, plus nekoliko godina van Šapca. Nije trebalo ništa da mi govori, pogledom smo se razumeli. Čak 30 godina smo sarađivali, mogu ti reći da je bilo lepo i njemu i meni.
Stepandić je bio trener-entuzijasta. Uz znanje, imao je veliku energiju, upornost, strpljenje sa igračima. Uprave klubova nisu baš uvek imale strpljenje da čekaju rezultate njegovog rada zbog čega je često menjao klubove. Osim u svom Šapcu radio je u Borcu iz Čačka, Vojvodini, Sremu, Lavovima 063, Vršcu, Osijeku, Podgorici…Oprobao se i u ženskoj košarci. Bio je i konsultant na TV.
Rođen je 18. decembra 1954. u Šapcu. Mogao je još mnogo toga da uradi, ali poslednju utakmicu nije mogao da dobije. Ostaće sećanje na još jednog košarkaškog pregaoca koji je svoj veliki trag ostavio znanjem, entuzijazmom, diskretnošću i predanošću.
Široj javnosti je bio poznat i kao stručni konsultant u prenosima košarkaških utakmica na Javnom servisu Srbije.
izvor: KOŠ magazin
Photo: MN press