Partija od nedelje košarkaša OKK Ivanjice nije dostojna sinoćne posete u Crnjevu, koje je bilo prvi put puno od početka sezone. Beko je zasluženk slavio, 71:80. Šut za 3 upada u oko – 1 od 25. Odigralo se 35 minuta košarke čekajući da Iva pogodi prvi, ujedno i poslednji šut sa distance. Promašaji su bili živopisni. Od onih da lopta stvarno neće u koš, do onih kojima je trebalo navođenje da padnu ne kroz, već blizu obruča. Nepostojeći šut sa distance dodatno je začinjen sa promašenih nekoliko zicera i 10 slobodnih bacanja. Koncentracija i selekcija malih faulova na istom nivou kao šut. Od onih na dvocifrenoj udaljenosti od koša, do neodgovornosti ili nemarnosti u defanzivi, sve je to kumovalo sa čak 37 izvedenih penala Beka. Beko je zaista dobra ekipa, sastavljena većinski od igrača koji imaju “evropske” košarkaške dimenzije, uz suvi kvalitet najiskusnijih i poletnost mlađih igrača zasluženo pripadaju vrhu Druge lige. Beograđani su bili bolji od prve sekunde, zaključavali (pre)lagano prilaze svom košu, a u napadu odigrali dovoljno dobro da drže konstantno dvocifreno odstojanje. Delovalo je početkom poslednjeg kvartala da Iva drži identičan peškir kao Stalone u Rokiju 4, koji nije bacio u borbi Ivana Draga i Apola Krida. +23 kaže semafor, a deluje i ubedljivije. Vreme je bilo da se udari šakom o sto. Dosta je. Ne želimo da nas neko ponižava u našoj kući. Trgli smo se. Rastrčali se. Prepolovili zaostatak. Prišli na jednocifren minus. Na 3 i po minuta do kraja. Već sada liči na borbu nemilosrdnog Draga, ali protiv Rokija ovog puta. U trenutku dok odlični Šojić staje na liniju penala, dešava se alternativni razvoj situacije iz pomenutog filmskog klasika. Iz Kridovog ugla, odnosno naše klupe baca se peškir i označava se Dragova pobeda.