Aktuelno

IN MEMORIAM – Bojana Milošević Brnad (1965 – 2020)

Srpska i regionalna košarka tuguju, otišla je jedna od najboljih… Bojana Milošević Brnad (54). Proslavljena jugoslovenska košarkašica preminula je u Beogradu i sahranjena u krugu porodice, na groblju Orlovača.
Stameni krilni centar, krhke duše i slabašnog zdravlja, preselio se u večnost, a status legende zaslužila je odavno, osamdesetih godina, kada je pronosila slavu naše igre pod obručima širom planete.
Ostaće upamćena kao jedna od perjanica slavnih „srebrnih devojaka“ u dresu sa državnim grbom, koje su bile vicešampionke na takmičenjima poput Olimpijskih Igara (Seul 1988), Svetskog prvenstva (Kuala Lumpur 1990), Evropskog prvenstva (Kadiz 1987. i Tel Aviv 1991). Bila je i ponosna vlasnica zlatnog odličja sa Univerzijade (Zagreb, 1987) i bronze (Kobe 1987).
Bojana Milošević je rođena u Kraljevu 29. novembra, 1965. godine, a raskošan talenat devojčice visoke 188 centimetara, uočen je još dok je nosila dres matične Sloge i učestvovala na republičkim letnjim kampovima. Veoma brzo je postala standardna članica mlađih reprezentativnih selekcija, a prvu medalju osvojila je na kadetskom EP u Finskoj (1982) kada su mlađane „plave“ bile vicešampionke… Dve godine kasnije, na EP juniorki u Toledu, prigrlila je zlato, a na SP u Kolorado Springsu, Bojana i drugarice osvojile su bronzu zlatnog sjaja…
Ubrzo je stasita Kraljevčanka kročila i na veliku klupsku scenu, postavši prvotimka najtrofejnijeg domaćeg tima, Crvene zvezde i nastavila trofejni niz crveno-belih. U analima naše elitne klupske košarke ostalo je upisano epsko finale domaćeg šampionata 1989. godine, majstorica Crvena zvezda – Elemes u krcatom „Pioniru“, kada je Bojana od postignutih 35 poena, zabeležila u drugom poluvremenu čak 25! I donela timu sa Malog Kalemegdana titulu posle osam godina pauze.
Upravo ovih dana, tačnije 18. aprila, biće tačno 31 godina od te Zvezdine titule i te utakmice, o kojoj navijači crveno-belih pričaju sa ogromnom strašću i dan danas. A taj najnoviji jubilej, nažalost, Bojana nije dočekala.
Pored blistavih partija u reprezentativnom dresu, bogato košarkaško umeće demonstrirala je i kao prvotimka Voždovca, a kasnije i inostranih klubova, u Italiji i Grčkoj…
Bila je veliki, uporni borac pod obručima, pouzdani poenter, podjednako snalažljiva i vešta na pozicijama centra, krilnog centra i po potrebi, krila…
Neka joj je večna slava i hvala za sve šta je učinila za srpsku, jugoslovensku i svetsku košarku!

More in Aktuelno